Kako prodati stan na Novom Beogradu u zoni sa statusom kulturnog dobra?

Centralna zona Novog Beograda prošle godine dobila je status kulturnog dobra. Odlukom Vlade Srbije, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, devet novobeogradskih blokova – 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30 proglašeno je za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

Ova odluka uticala je i na prodavce nepokretnosti na ovoj lokaciji. Naime, pre prodaje same nekretnine oni su sada u obavezi da se sa ponudom prvo obrate Zavodu za zaštitu spomenika kulture, zbog čega se postavlja pitanje da li je sam proces prodaje na jednoj od najtraženijih lokacija usporen.

“Prodaja nepokretnosti sa zabeležbom svojstva kulturnog dobra je moguća, međutim, odredbama Zakona o kulturnim dobrima propisano je da pravo preče kupovine ima nadležna ustanova zaštite, što je u Beogradu Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Shodno tome prodavac je dužan da ponudu za kupovinu prvo uputi Zavodu”, kaže za Biznis.rs advokat agencije za nekretnine City expert Aleksandra Đ. Andrejić.

Samo pravo preče kupovine i postupak propisani su odredbama Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o prometu nepokretnosti.

“Uslov da bi se zaključio punovažan ugovor o prodaji stana koji se nalazi na katastarskoj parceli sa zabeležbom kulturnog dobra jeste da prodavac pruži dokaze da je učinio ponudu imaocu prava preče kupovine i da je isti odbio ili da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude nije izjasnio da prihvata ponudu. Važno je napomenuti i da prodavac ne može prodati nepokretnost drugom kupcu po ceni koja je povoljnija od one iz ponude”, ističe naša sagovornica.

U slučaju prodaje nepokretnosti bez prethodne ponude imaocu prava preče kupovine ili pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima.

“Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu nepokretnosti sa svojstvom kulturnog dobra, nemojte olako odustati smatrajući da ispunjenje ovih uslova predstavlja komplikaciju. U najvećem broju slučajeva Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda ponudu odbija u veoma kratkom roku.  Dakle, potrebno je samo da isplanirate da će proces kupovine trajati nekoliko dana duže”, dodaje ona.  

Kvadrat po ceni od 2.300 do 3.000 evra

Na pitanje koliko je proglašenje centralne zone Novog Beograda za prostornu kulturno-istorijsku celinu uticalo na prodaju i cenu kvadrata, Andrejić objašnjava da ta odluka nije uticala na pad potražnje za stanovima koji se nalaze u pomenutim blokovima, niti je uticala na promene u ceni.

“Na osnovu istraživanja agencije za nekretnine City expert prosečna cena kvadrata u ovom delu grada kreće se od 2.300 do 2.500 evra po kvadratnom metru. Na cenu naravno ne utiče samo lokacija, već i spratnost, struktura stana i činjenica da li se radi o starogradnji ili novogradnji. Cena za stanove u novoizgrađenim zgradama i kondominijumima kreće se i do 3.000 evra po kvadratnom metru”.

Kako se gradio poslovni centar “preko mosta”

Posle Drugog svetskog rata novi Generalni urbanistički plan Beograda iz 1950. godine akcenat je stavio na širenje Beograda preko Save i izgradnju Novog Beograda.

Tokom desetogodišnjeg perioda obeleženog brojnim konkursima i radom pojedinaca i projektnih timova došlo se do izgradnje prvih “eksperimentalnih” stambenih bolokva 1 i 2 (1958), prema projektu arhitekte Branka Petričića, a potom i preostalih devet stambenih blokova Centralne zone prema projektima tima koji su činili Leonid Lenarčić, Milutin Glavički, Milosav Mitić, Dušan Milenković i Uroš Martinović, navodi se u obrazloženju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

 „Centralnu zonu Novog Beograda“ čini devet simetrično raspoređenih blokova 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30. Središnja tri bloka 24, 25 i 26 nisu realizovani prema prvim detaljnim urbanističkim planovima i danas čine zaštićenu okolinu prostorne kulturno-istorijske celine.

“Ovi blokovi su originalno zamišljeni kao tri glavna trga Novog Beograda, svečani, centralni i stanični koji bi formirali Centralni prospekt između Železničke stanice Novi Beograd i Palate SIV-a, po kojem čitav prostor danas nosi naziv. Od ideje formiranja tri trga se usled ekonomskih i političkih okolnosti ubrzo odustalo, pa je prostorom Centralne zone preovladalo stanovanje sa osnovnim funkcionalnim sadržajima”, navodi se u saopštenju zavoda.

Moderna urbana struktura Centralne zone doprinela je kvalitetnom povezivanju istorijskih centara Beograda i Zemuna. S obzirom na njenu specifičnu poziciju u odnosu na oba grada, ova zona je od posebnog značaja ne samo za Novi Beograd, već predstavlja i jedan od najznačajnijih delova šireg područja Beograda.

biznis.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*