Od sjaja do očaja – apokalipsa Kineskog tržnog centra, jednog od trgovačkih simbola Novog Beograda

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na novobeogradski Blok 70? Bez dvoumljenja, Kineski tržni centar, jedan od trgovačkih simbola prestonice, epicenter trgovine na ovim prostorima. Kada se kaže “idem kod Kineza”, zna se gde je to!

Kako je počelo

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, počela je kineska priča na ovim prostorima. U stvari, započeli su je domaći “trgovci” koji su uspevali da u one ogromne torbe (zvali su ih “švercerke” ili “krmače”) smeste nezamislivu količinu kineske robe, koja je prodavana na tezgama u Bulevaru, buvljim pijacam…

Već sredinom devedesetih i sami kineski trgovci stižu i počinju trgovinu, a za njima, umesto torbi, počela je da stiže roba u kontejnerima. I na neki način Beograd je postao distributivni centar kineske robe za celu Evropu.

Stizalo je i do 3500 kontejnera mesečno, od čega je 500 ostajalo u Srbiji, a ostalo je prosleđivano u okolne zemlje. To je postao ozbiljan biznis, koji je obezbedio da, kada se zapitate gde za “pristojne” pare možete kupiti gotovo sve, odgovor je – zna se, kod Kineza.

Prvi Kinez u Beogradu

Vratimo se za trenutak u prošlost. Na pra-početak ove priče.

Bilo je blizu 11 časova kada je iz prašnjavog automobila, nakon desetočasovne vožnje, 21. jula 1908. godine iskoračio kineski carski savetnik Kang Juvej, veliki reformator. Nakon “sto dana reforme” u Kini (koja nije uspela), Kang je otišao u egzil i iz Budimpešte put ga je naneo u Beograd. Ostavio je zanimljiv putopis o Beogradu i Srbiji početkom 20. veka.

Svoje putovanje po Evropi nastavio je boravkom u Sofiji, Rumuniji i Carigradu. Pred kraj istog veka, zabeleženo je da je u Srbiji bilo 30 građana iz ove mnogoljudne zemlje sa istoka Azije.

Imigracija Kineza u Srbiju dobija na zamahu posetama zvaničnika. I u skladu sa svojom radnom i svakom drugom filozofijom, tiho i gotovo neprimentno su postali deo ponude trgovinskog miljea Srbije i Beograda. Popis stanovništva u Srbiji 2011. godine pokazao je da je broj Kineza koji žive u Srbiji 1.373. Od tih vremena njihov broj je varirao od 15 do 45 hiljada. Od pijačnih tezgi stigli su do bloka 70 i prvog kineskog tržnog centra na Starom kontinentu, robne kuće u Beogradu, preko trgovinskih radnji gotovo u svakom gradu Srbije.

Blok 70

Odavno je priča o Novom Beogradu kao najvećoj “spavaonici” na Balkanu ispričana, ali ne do kraja. Danas je to u punom smislu reči – poslovni centar Srbije i prestonog grada. Široke saobraćajnice, zelene površine kojih je realno sve manje, relativno povoljni uslovi za parkiranje, prepoznavanje Beograda kao poslovnog centra ovog dela Evrope, doveli su značajne investiture koji su izgradili milione kvadrata poslovnog i stambenog prostora na levoj obali Save. Jedno od nezaobilaznih mesta bio je Kineski tržni centar u Bloku 70. Koliko je bio posećen, dovoljno pokazuje podatak da je izgrađen i novi deo kako bi zadovoljio ogroman interes potrošača.

I sve tako do 12. avgusta ove godine. U kineskom restoranu, koji se nalazio u sklopu tržnog centra, prema neslužbenim podacima buknula je vatra prouzrokovana eksplozijom plinske boce. Vatra se ubrzo proširila na blizu 200 lokala, odnosno 4 hiljade kvadratnih metara. Sa vatrenom stihijom borilo se 127 vatrogasaca sa 50 vatrogasnih vozila.

Više od šest sati trajala je borba sa vatrenom stihijom. Isto toliko su vlasnici radnji nastojali da izvuku robu iz zapaljenih radnji. Slike požara starog dela Kineskog tržnog centra ispunila je medijski prostor.  

Požar u Kineskom tržnom centru mnogi ubrajaju u jedan od tri najvećih u poslednje vreme koji su se desili u sličnim objektima. Onaj iz 2014, kada je do temelja izgoreo tržni centar Depo u Bulevaru i 2012. godine kada je izgoreo tržni centar Bazar u Somboru.

Iza požara u Bloku 70 ostalo je samo zgarište.

Izvor: 011 info

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*