Dovoljno je nekada da prošetate ulicom, a da se cena menja. Ne mislimo bukvalno, već to zavisi od položaja stana, godine gradnje i kvaliteta
Samo u prošlom mesecu ostvaren je rast kupoprodaja nepokretnosti od 61 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koji je obeležio smanjen broj transakcija zbog pandemije korona virusa, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Tokom maja u Srbiji zaključeno je 12.648 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a u odnosu na maj 2019. godine, koja je bila rekordna po broju ostvarenih kupoprodaja do tada, u maju ove godine ostvaren je rast od 21,6 odsto.
Tokom maja ove godine prometovano je ukupno 13.782 nepokretnosti. RGZ navodi i da je količina novca na tržištu u maju iznosila 461,4 miliona evra i da je dominantan način plaćanja nepokretnosti bio gotovinski.
U tom periodu u Srbiji je i 35 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima, a ostvareno je i 11.092 pregleda javno dostupnih podataka iz Registra cena nepokretnosti.
Ipak, ima nekoliko stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju kao kupac stana – na razlike u ceni na istim lokacijama. To nije novina, naročito ako se uzme u obzir činjenica godina i kvalitet gradnje, ali „na terenu“ biste možda mogli da oborite cenu kvadrata, ili bar da se zapitate da li vredi u istoj ulici da platite.
To najbolje pokazuje situacija na Novom Beogradu – dok je cena kvadrata u modernim naseljima poput West 65 iznad 2.250 evra, u ulicama oko i preko puta, kvadrat je tek 1.300 evra. U Omladinskih brigada, na primer, ima oglašenih stanova i po 1.000 evra za kvadrat.
Podsetimo, u tom naselju je jedan stan našao novog vlasnika za 1,24 miliona evra. Ako se malo pomerite, lokacija ostaje ista, a cena upola manja.
Ponegde u Bloku 45 može se naći stan čiji kvadrat košta 1.600 evra, ali se cene uglavnom kreću na nivou od 1.700/1.800 evra. Doduše, cifra ide i preko 2.000 evra, kao što je slučaj sa trenutno oglašenim stanom u Ulici Dr. Ivana Ribara. Nekretnina od 50 m2, koja se nalazi na poslednjem spratu, prodaje se za oko 121.000 evra.
Kada je prodaja „hitna“, što je uglavnom naznačeno u oglasu, cena iznosi oko 1.300 evra. Ipak, posebno iznenađenje je nekretnina locirana u Jurija Gagarina, kod TC Enjub. U oglasu se navodi da je reč o “ luksuznom stanu na dva nivoa“.
Prvi nivo ima 18 kvadrata i samo on je uknjižen, a drugi nivo se prostire na 36 kvadrata, i tu se nalaze dnevna/spavaća soba. Prema cenama iz oglasa, kvadrat za ovaj stan košta 5.556 evra, odnosno ukupno – 100.000 evra.
U čemu je još caka?
Cene u oglasu i na samom mestu prodaje često nisu iste. Većina kupaca nekretnina nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostora za pregovore.
Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji, i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.
Ako posmatramo celu opštinu Beograd prosečna oglašavana cena stanova u novogradnji je 2. 347 evra/m2. Prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na celoj beogradskoj opštini je 1741 evro/m2, pokazuju podaci RGZ-a. Na osnovu ovoga možemo videti da je oglašavana cena za oko 20% viša od zabeležene prodajne cene.
Najmanju spremnost za korigovanjem cene pokazuju investitori na opštinama Stari grad i Novi Beograd, gde je prodajna cena novogradnje za 10% niza od one koja se nalazi u oglasima. Na Zvezdari, Vračaru, Voždovcu i u Zemunu razlika između oglašavanih i prodajnih cena stanova u novogradnji se kreće od 15% do 20%.
Kakvo je vaše iskustvo? Pišite nam u komentarima.
Izvor: Telegraf Biznis
