VISINA STUBOVA BIĆE I DO 12 METARA! U planu ŽIČARA koja će povezivati Novi Beograd i Košutnjak

Visina stubova biće određena prema tehničko-tehnološkim zahtevima žičare

Osim gondole koja bi povezala Novi Beograd i Kalemegdan, u narednom periodu u prestonici je u planu još jedna žičara – od Novog Beograda do Košutnjaka, a preko Ade Ciganlije i Makiša. Sudeći prema izmenama i dopunama plana generalne regulacije Grada Beograda, izgradnja kabinske žičare – gondole i pratećih sadržaja, predviđena je fazno, i to: prva faza: Novi Beograd – Ada Ciganlija – Makiš, a druga faza Makiš – Banovo Brdo – Košutnjak.

VISINA STUBOVA I DO 12 METARA

Visina stubova biće određena prema tehničko-tehnološkim zahtevima žičare i prema uslovu da omogućava neometan kopneni i rečni saobraćaj, odnosno obezbeđuje da donja konstrukcija gondole bude na udaljenju većem od 4,5 metara od najviše tačke javne saobraćajne površine, šest metara od nivoa koridora primarnih infrastrukturnih vodova i 12 metara od nivoa reke pri najvišem vodostaju – navodi se u dokumentu.

MOSTOVI I TUNELI

U Savskom amfiteatru planirana su dva mosta. Jedan od mostova (moguća je i tunelska veza), povezao bi prostor na desnoj i levoj obali Save i bio bi lako dostupan za pešački i javni saobraćaj. Drugi bi bio magistralnog ranga.

Pored navedenog, značajno je pomenuti i planiranu vezu Savske i Dunavske padine koja bi se ostvarila tunelom za drumski saobraćaj.

– Tunel je planiran kao produžetak Starog Savskog mosta i pružaće se ispod Terazijskog grebena ka Ulici despota Stefana. Ovaj saobraćajni pravac treba da rastereti centralno gradsko područje od saobraćajnih tokova na pravcu Novi Beograd – Savski amfiteatar – Ada Huja – piše u planu.

BRODOM PO BEOGRADSKOM PRIOBALJU

Planirano je da brodovi budu zatvoreni kako bi mogli da se koriste po svim vremenskim uslovima, a važila bi ista kartica za plaćanje kao u vozilima gradskog prevoza. Od Zemunskog keja do Dorćola za dvanaest minuta, a od Borče do Karaburme za desetak – moguće je ako vas rekom preveze putnički brod.

Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta koji su radili taj projekat ukazuju da brzina transporta nije jedina prednost putovanja rekom.

– Projekat je od izuzetnog značaja zato što se njime ne samo smanjuju gužve u kopnenom transportu već se smanjuje uticaj na životnu sredinu koji se ogleda u smanjenju emisije buke, ali i drugih elemenata, pre svega zaštite vazduha – objašnjava prof. dr Branko Milovanović sa Saobraćajnog fakulteta.

Putnike bi trebalo da prevozi jedanaest brodova, a u jedan bi moglo da stane oko sedamdeset ljudi. Polazili bi na svakih dvadeset minuta.

Ovaj prevoz će obuhvatiti sve opštine, od Obrenovca do Grocke i Zemuna, tako da će oni koji žive u blizini reke moći da koriste rečni prevoz.

Izvor: alo

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*