Ka žrtvama su prštali rafali, a niko se ovog zla nije mogao spasiti.
Zemunski klan koji je po broju likvidiranih neprijatelja i suparnika možda i najzloglasnija kriminalna organizacija na Balkanu, imao je jednu prepoznatljivu karakteristiku. Možda Zemunci nisu bili prvi koji su suparnike rešetali rafalima iz kola u pokretu, ali su bez sumnje bili najefikasniji i to je, u srpskom podzemlju postao njihov karakteristični „potpis“.
Strašni „audi smrti“ koji je sejao smrt po Beogradu svi su podozrivo gledali i vrlo često i bežali, ali su svi o tome rado pričali. Međutim, retko ko se seća da su Zemunci svoj krvavi zanat počeli da peku likvidacijom Zorana Davidovića Ćande, desne ruke Zorana Uskokovića Skoleta.
I Čandi i Skoletu, kao i njihovim saradnicima dani su bili odbrojani istog trenutka kada je Dobrosav Gavrić u hotelu „Interkontinental“ ispalio hice u glavu Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja. Arkan jeste bio mrtav, ali ljudi odani Arkanu nisu i iste večeri je napravljena lista za odstrel, a Ćanda je bio visoko na toj listi.
Najpre je livkidiran Branislav Lainović Dugi, ispred hotela „Srbija“ na Konjarniku. Na njegovu sahranu otišao je i Zoran Davidović Ćanda. Ni zemlja se još nije slegla na humci njegovog prijatelja, a već je i Ćanda bio mrtav, skoro raznet rafalima iz kalašnjikova. Bilo je to 23. marta 2000. godine kada se Davidović, sa svojim prijateljem Ivanom Stojanovićem, koji inače nije bio umešan u kriminalne radnje, vraćao iz Novog Sada, sa sahrane Lainovića.
„Jedna stvar je ostala nejasna, Davidović je znao da mu je glava u torbi i imao je blindirani automobil, ali je ipak bio u normalnom audiju, bez zaštite“, navodi izvor.
Ćandu i Stojanovića, koji je bio kolateralna šteta, napadači su sačekali na auto-putu, na račvanju novosadskog i zagrebačkog. Audi u kome su bile žrtve upao je u smrtonosnu zamku. Dok je jedan automobil izbolikirao kola u kojem su bile mete, pojavilo se drugo vozilo u kojem su bili pucači. U dvojicu ljudi ispaljeno je oko 60 metaka.
„To je bilo jezivo ali i potpuno nenormalno. Napadači su pucali u nesrećne ljude dok su imali municiju, čak i kada su obojica već bili mrtvi. Ćandi je glava bila skoro otkinuta od kuršuma“, navodi izvor.
Napadači su munjevito nestali, a zanimljivo je to da je u blizini bila patrola saobraćajna policija ali su oni, kada su začuli rafale – „zalegli“ i nisu ni pokušali da vide šta se dešava dok paljba nije prestala.
Tada se nije znalo da je to bila prva akcija Zemunskkog klana iz kola u pokretu. Na taj način likvidirane su narednih godine desetine ljudi, skoro bez promašaja.
Na tragičan događaj od 25. marta do nedavno je podsećala spomen ploča koja je postavljena na mesto gde su ubijeni Zorad Davidović Ćanda i Ivan Stojanović, ali je ona kasnije skinuta.
Izvor: Mondo
